Da li je ljudski uvek biti pozitivan?

U eri pozitivne psihologije, motivacionih govora i govornika, slušanja ispovesti celebrity ličnosti u kojima su oni „veliki“ jer su uvek pozitivni i srećni, može se postaviti pitanje da li mi smemo nekada da se osećamo loše? Da li smo manje jaki, stabilni i vredni ukoliko nam se jave manje prijatne emocije i zadrže se u nama neko vreme? Ili smo samo ljudi?

Imala sam jednu mladu klijentkinju koja mi je, u jednom trenutku, spomenula da ona ne sme sebi da dozvoli „bedak“, jer motivacioni govornik koga sluša na youtube-u kaže kako u svemu možemo videti nešto lepo i da „bedak“ kao i neprijatne emocije nisu poželjne niti korisne za čoveka. Upitala sam je da li ona u tome uspeva? Odgovor je bio NE. Uverenje koje je ova mlada devojka imala o sebi jeste „ja nisam jaka i stabilna ličnost jer me ponekad neprijatne emocije obuzmu.“

Šta mislite, da li je ovakvo uverenje racionalno ili iracionalno? Da li je korisno za čoveka? U kojoj meri joj ono pomaže da se razvija kao osoba? Da li njeno samopouzdanje trudom koji ulaže raste ili ne?

Tokom odrastanja vrlo malo nas uče o emocijama, njihovom značenju, funkciji, izražavanju i uspostavljanju kontrole nad njima. Nekako kao da smo usvojili pravilo o pozitivnim i negativnim emocijama, gde su negativne emocije, kao i sve drugo što ima predznak negativno, štetne i nepotrebne za čoveka. Neretko ih potiskujemo, maskiramo i ne izražavamo, jer su one društveno neprihvatljive. Ok, ali da li su korisne i čemu služe?

Svaka emocija je korisna i postoji zato što nas time čini čovekom u pravom smislu. Zamislite da ne postoji strah. Da ga mi, svaki put kada se javi, zakamufliramo, ignorišemo ili zamenimo nekom drugom emocijom. Šta bi onda bilo sa nama? Strah ima svoju funkciju koja nas upozorava da moramo biti oprezni, da razmislimo, jer se najčešće javlja u situacijama kada doživljavamo nešto nepoznato. Strah nas štiti od srljanja i neporomišljenosti, a samim tim on ne može biti negativna emocija.

Ljutnja je takođe korisna emocija. Da li biste išta u svom životu ili odnosu sa drugim ljudima promenili da nema ljutnje? Ona nam govori da nešto nije uredu, da se moramo zapitati i pokušati da promenimo ono što nam ne odgovara. Najčešće, u međuljudskim odnosima, ova emocija predstavlja upozorenje da se ponašanje mora korigovati da bi odnos ostao funkcionalan. Dolazimo opet do zaključka da je i ova emocija potrebna i poželjna u životu svakog od nas.

Sve emocije su pozitivne, samo su neke prijatnije, a neke manje prijatne. Sve one imaju svoju funkciju koja je korisna za nas. Ono što ih nekada čini štetnim jeste naša interpretacija i ispoljavanje upravo tih emocija.

Postoji nekoliko koraka kroz koje bi trebalo proći kada se javi manje prijatna emocija:

Javljanje emocije-interpretacija-prihvatanje i proživljavanje-kontrola

Ukoliko se dogodi da u nekoj od ovih faza dođe do kočenja, svakako da bilo koja neprijatna emocija može biti ne baš tako korisna po nas i naš razvoj.

Trudite se da razumete sebe. Da odgovorite na pitanje zašto se baš sada neprijatna emocija javila (npr.strah, bes, tuga, nezadovoljstvo...)? Ukoliko razumete sebe, lakše ćete moći da se volite sa svim svojim vrlinama i manama. Lakše ćete moći da objasnite šta je ono što vas koči i ne dozvoljava vam da napredujete kao biće. Kada razumemo zašto se neka emocija javila u određenom trenutku, možemo je proživeti i prihvatiti, možemo sa njom biti ok i na kraju krajeva možemo je kontrolisati.

Emocije nisu stvarne. Menjaju se s obzirom na naš doživljaj realnosti. Reakcije na emocije jesu, a ono što je najbolje jeste da reakcije možemo kontrolisati.

Dozvolite sebi da budete čovek. Ne trudite se da bilo koju emociju prikrijete, potisnete ili se uplašite od nje. Prihvatite je, brže će proći. Budite savršeno nesavršeni. Ne dozvolite da vas niko ubedi u to da je savršenost ideal. Biti nesavršen je isto što i biti čovek. Volite sebe baš onakvog kakav jeste.

Olivera Kovačević

master psiholog
porodični i partnerski savetnik

e-mail: porodicni.savetnik@gmail.com